“Са сцене на сцену” – МАРИБОР 2020.
На 23. фестивалу ,,Са сцене на сцену” који се одржава у Марибору, у Словенији, и ове године су учествовали ученици и наставници наше школе. Домаћин је била Основна школа ,,Леон Штукељ”. Фестивал је трајао од 12. до 15. фебруара 2020.
Петоро ученика – Николина Јовић, Давид Стојановић, Анастасија Дејановић, Милица Стевановић и Јасна Петровић као наставнице Снежана Стајковић, Снежана Исајловић и Маријана Стевановић са овог фестивала носе веома лепе утиске, како о запосленима у тој школи, тако и о родитељима, домаћинима наших ђака.
О боравку у Словенији ученици су нам рекли следеће:
Николина Јовић
,,Ја сам одушељена Марибором! Без обзира на умор од путовања, једва сам чекала да упознам другарицу код које ћу бити смештена! Када су нас преузели, на путу до куће, Ана нам је испричала где ће све да нас воде. Једва сам чекала сутрашњи дан. Језик нам није био проблем, како сам на почетку мислила. Доста тога сам разумела гледајући остале учеснике(…) Обишла сам стари део Марибора,реку Драву, а Похорје су оставили за сутрадан. Све им је много лепо и чисто.“
Давид Стојановић
,,Мени се много допала Словенија!Ишао бих опет, али тешко, чуо сам да следеће године иду друга деца. Људи код којих сам ја био су били сјајни. Све су ми удовољавали и свуда ме водили. Обишао сам Похорје, па шетао поред Драве, затим је ту био неки музеј са старом лозом. Водили ме и у Еуро парк. Научили ме да бројим на словеначком до двадесет!
Јој, за наступ сам имао велику трему,али када сам чуо први аплауз, трема је нестала(…) Самир ме је упознаo са својим другарима. Сви су били фини према мени. После подне сам уживао у спортским играма. Моја екипа је била последња, али је и тада био леп осећај.“
Анастасија Дејановић
,,Много сам се уплашила што не знам њихов језик и почела да плачем. Моја нова другарица Ема ме је тешила. Тада сам схватила да је разумем и престала сам да плачем. Код њих кући је било много лепо.
Сутрадан смо се припремали за наступ. Њена мама ми је помогла да се спремим и обе су ми исплеле кикице(…) Са Емом сам била на часовима у њеној школи. Они немају звоно него музику. За ужину једу воће, а ручак имају у школи. И они раде групни рад и уче о води као и ми. Нацртала сам своју школу, а њена учитељица је мој рад ставила на изложбу. Баш сам се осећала лепо!“
Милица Стевановић
,,Колико сам волела што сам изабрана да идем за Словенију, толико сам се и плашила. Највећи страх ми је био да нећу ништа да их разумем. Страх је нестао оног момента када ми је пришла другарица код које сам распоређена и рекла како се зове. Разумела сам је скоро све(…)
Другог дана смо имали наступ код њих у школи. Лепо су нас позрдавили аплаузом. Гледали смо и остале учеснике из Македоније, Словеније и Србије. Било је баш лепо! После подне сам уживала у спортским активностима. Моја екипа је била прва! Сви смо се радовали.
Много ми се допала Словенија због своје чистоће и волела бих да и моја земља буде тако чиста.“
Заједничка жеља свих ових ученика је да следеће године нови другови из Словеније дођу у наш град и нашу школу, а посебно да се ова пријатељства и дружења наставе и у будуће.
ДЕТАЉНИЈЕ: МАРИБОР 2020. – “Са сцене на сцену”