Још једном лепе вести за одељење 4/2, али и читаву школу! На литерарном конкурсу који су расписали Културно уметничко друштво „Вук Караџић“ Грабовац, Основна школа „Миодраг Чајетинац Чајка“ Грабовац и Ивана Павловић, а у знак сећања на рано преминулог ученика те школе, Дамјана Дачу Павловића, а на тему најлепша песма о другарству/пријатељству, одељење 4/2 је освојило специјалну похвалу за колективну песму ,,Другарска”.
Велики број ученика овог одељења је учествовао са својим песмама, а неке од њих ће бити део Зборника ,,Дачи с љубављу 2′ ‘- Aлександра СТОЈАНОВИЋ, МОЈА ДРУГАРИЦА, Лена КОСТИЋ, ДРУГАРСТВО и Михајло ВЕЉКОВИЋ, МОЈ НАЈБОЉИ ДРУГ.
Песму ,,Другарска ” ученици су наменски радили прошле године за наш часопис ,,Циц”, а посебна је по томе што је сваки ученик одељења написао по једну строфу за свог друга/другарицу. Веома смо поносни што је и жири, иако ван конкуренције, препознао лепоту стихова, али и правог и искреног другарства ученика овог одељења.
ДРУГАРСКА 4/2
У нашој школи, свако нека зна,
Најбоље је четврто два!
Мала смо војска, али одабрана,
У живот нас води учитељица Дијана!
Има нас деветнаест латица на ружи,
И свако са сваким воли да се дружи! (Даница)
Михајло је врло духовит,
Његов хумор је лековит!
Мало је несташан –
Али је друг ОПАСАН! (Страхиња)
Вељко је друг, добар и пажљив,
Веома миран и сналажљив.
Има једну малу бригу –
Стално заборавља неку књигу! (Стефан)
Василије, добри Васа,
Активан је сваког часа!
Вредно учи, црта, ради,
а некад му све досади! (Филип)
Даница је драга и мила,
пријатељ је прави увек била
Лепу црну косу и окице има,
да помогне жели увек свима! (Василије)
Наша Лена другарица је права,
нежна, добра и мила,
у њеном друштву бити је страва,
јер ми је руку другарства пружила. (Христина)
Мој другар Коста воли Дону доста,
заједно у школу трче преко моста.
Воли да се шали, несташлуке мале прави,
та га куца стално прати,
па и кад у продавницу сврати! (Лена)
Филип је мој друг, воли комп и игру,
толико да некад заборави књигу!
Али, кад енглески прича, ту му нема мане,
само што понекад не уме да стане! (Милена)
Стефан има брата и сестрицу малу,
које много воли, а воли и шалу!
Са нама, другарима, он се сјајно дружи,
фудбал игра, лопту јури и у школу радо жури! (Даница)
О Петру и Павлу пишем овај стих,
Један је миран и тих ,
други је несташан и гласнији мало,
али до обојице ми је веома стало! (Константин)
Александра, Аки, другарица мила,
са сваким је она ужину поделила,
веома фина и добра је она,
нико не сме да је дира јер има свог клона!
Близанац њен прави је спас
Ускочи увек у прави час!
Аки је слатка, косу дугу има,
позива ме стално у игру са њима! (Петра)
Петра је моја другарица умиљатог лица,
мамина и татина мезимица!
Предивна јој плава коса ,
насмејане усне, испод маленог носа!
Ал’ јој срце велико, све другаре воли,
сви се радујемо када је у школи! (Вељко)
Мишел је добар друг
Спреман све да дели,
Када сам тужан
Он ме развесели! (Михајло)
Давид је наш друг,
Лопту добро баца,
лепо црта, пише,
од игре и шале
знање воли више! (Мишел)
Увек брижан и мудар кад треба,
Волим те Страхиња све до неба!
Свима си добар друг, а мени и брат,
Све твоје тајне чувам,
драго ми је што имам тебе
На кога увек могу да рачунам! (Александра)
Истог презимена, различитог лица
То је моја Христина, моја прелепа другарица!
Коврџава глава пуно знања крије,
Али и у игри увек прва је! (Невена)
Моја другарица Невена
Има лепе очи, а косу као свила
Ко да јој је подарила вила!
Вредница је права
И од учења је не боли глава! (Давид)
Наша је Милена
Другарица весела,
Бициклу кад вози кида
и песме са јутјуба скида! (Петар и Павле)
Богдан је другар ког не виђамо често,
Ал у школу када дође увек му чувамо место.
Он градиво слабо учи
Ал са нама радо трчи!
Моја учитељица је права дама,
Увек сређена и дотерана,
Много ради и пуно се труди
да постанемо добри људи! (Стефан)
Наша Дикси баш је страва,
Од учења нас боли глава!
Учи нас свему, друга нам је мама,
све је лакше када је са нама! (Петра)